Посебни расни закони примењивани су против Рома како у Трећем Рајху, тако и у окупираним земљама под његовом контролом. Геноцид над Ромима назива се и Порајмос или Самударипен.

Од краја априла 1941. године усташке власти су организовале систем логора у којима су главну улогу имали логори смрти Госпић-Јадовно, а од августа 1941. до краја априла 1945. године Јасеновац. У овим логорима је спровођен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, а у њима су масовно убијани и припадници партизанског покрета и други родољуби.

Други светски рат се завршио 1945. године одневши око 55 милиона људских живота. Многи су изгубили животе за време ратних операција, насиља, глади или болести. Иако су били изложени овако масовном злочину, деценијама у великом делу Европе, Роми нису били признати као група која је у Другом светском рату била специфично на мети нациста и њихових помагача, и која је страдала у тако великом броју. Тек однедавно је порасло интересовање историјске науке за судбину Рома, а европске државе у све већем броју признају овај злочин.

У Републици Србији је 2007. године одлучено да се 16. децембар обележава као Дан сећања на ромске жртве страдале у Другом светском рату, поводом сећања на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер, један од најближих Хитлерових сарадника, издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације.

Европски парламент је 2015. године прихватио иницијативу да се 2. август обележава као Међународни дан сећања на геноцид над Ромима, поводом сећања на убиство 3000 Рома у логору Аушвиц-Биркенау између 2. и 3. августа 1944. године.

Овај час је допринос развијању знања о Холокаусту, подизању свести о последицама антисемитизма,  јачању способности супротстављања негирању и искривљењу историје Холокауста, а посебно образовању о људским правима и спречавању геноцида.

По свом циљу и начину на који је припремљен и изведен, као и по свом обиму, Холокауст је посебан и јединствен злочин – уништење људи и читавих народа без преседана.